Make your own free website on Tripod.com

TESA031

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

MISTERIJA BERMUDSKOG TROUGLA

Bermudska misterija
Šta kriju tajne arhive?
Tiho i daleko od ociju javnosti, u specijalni odeljak KGB-a, godinama su se slivala svedocanstva, izvestaji i dokumenti o susretima i vidjenjima cudnih letecih i plovecih objekata...
 

U novoislandskom naucnom casopisu “Pogled u svemir”, zabelezeno je interesantno svedocanstvo pilota Stjuarta Bareta. On je 2. februara 1965. godine leteo avionom DC-3, nisko iznad obale severoistocno od Helensvila. Iznenada, na morskoj povrsini, Baret je ugledao tamne konture nekog neobicno dugog ploveceg objekta. Verujuci da se radi o nekom ogromnom kitu, kakve je u toj oblasti vidjao i ranije, smanjio je brzinu i spustio se nisko iznad morske pucine. Ali, nije se radilo o golemom morskom sisaru. Naprotiv!

Zagonetno plovilo
“Neobicni objekat bio je savrseno simetricnog oblika“ - zabelezio je u svoj izvestaj novozelandski pilot. „Bio je od nekakvog svetlucavog materijala, ali se spolja nisu mogli videti nikakvi mehanizmi za pokretanje i upravljanje. Tajanstveno je plovilo je bilo dugo oko 30, a siroko oko pet metara, a njegov oblik nije odgovarao nijednom poznatom tipu podmornice!...“
Zasto podmornice?!… Zar se radilo o podmornici?
- Verovatno! – smatra Baret. – Jer, upravo kada sam se nasao iznad zagonetnog objekta, on je naglo zaronio. Istog su trena kazaljke na kontrolnoj tabli u avionu ludo zaigrale. Pokusao sam mu se pribliziti, ali je misteriozno plovilom netragom nestalo u morskim dubinama.
Mocnici bivseg Sovjetskog Saveza svojevremeno su uveli centralizovano prikupljanje podataka o zagonetnim pojavama i neidetifikovanim plovecim i letecim objektima, a izvestaji su obuhvatali podrucja od Baltika do Pacifika. Bili su to ultra tajni projekti koje je kontrolisao mocni KGB, a vodjeni su pod razlicitim imenima: „Mreza“, zatim „Galaktika“, a potom „Horizont“.
Tiho i daleko od ociju javnosti, u specijalni odeljak KGB-a, godinama su se slivala svedocanstva, izvestaji i dokumenti o susretima i vidjenjima cudnih letecih i plovecih objekata. U golemu mrezu specijalnih izvestaca bili su ukljuceni vojnici, pomorci, policajci, piloti, cak i partijski aktivisti sa dalekih prostranstava.
Na celu istrazivackog tima KGB je postavio coveka od velikog poverenja, obavestajnog pukovnika Borisa Sokolova, koga „Aganjokov“ publicista Alexsandar Nikonov poslednjih godina javno optuzuje da je preko 400 najznacajnijih dosijea, ukljucujuci i najvrednija dokumenta i video snimke o pojavama letecih tanjira i neidentifikovanih plovecih objekata na nebu i u vodama bivseg SSSR-a predao Zapadu, najvise Amerikancima.
- Na hiljade drugih nista manje znacajnih izvestaja o problemu letecich tanjira - tvrdi javno Nikolov - Sokolov je drzao u putnom kovcegu, na tavanu svoje dace... O njima se vec dugo nista ne zna. Mozda su vec odavno nestali iz Rusije...

Proklete činjenice!
Da bi dokazao svoju hipotezu da je rusku nuklearnu podmornicu „Kursk“ potopilo zagonetno plovilo „koje ne pripada nijednoj zemlji sa nase planete“, Alexsandar Nikonov je razgovarao i sa Borisom Surikovim, mozda i najvecim ruskim autoritetom za letece i plovece neidentifikovane objekte. Surikov se proslavio time sto je uspeo da raskrinka brojne fotografije i autore video-snimaka letecih tanjira, dokazavsi da se radi o prefinjenim falsifikatima, a ne o istinitim foto-dokumentima!
Surinovu je neshvatljivo, cak i smesno sto zvanicne drzavne strukture u Rusiji sluzbeno poricu pojavu neidentifikovanih letecih i plovecih objekata u vreme kada neke zemlje, poput Francuske i Cilea „sluzbeno priznaju postojanje tehnickih objekata vanzemaljskog porekla u atmosferi oko Zemlje“!
- Istina je - kaze Boris Surikov - da su mnoge epizode o kojima govore storije iz zapadnjackih izvora izmisljene, ali neidentifikovani ploveci i leteci objekti su - gruba istina. Oni postoje i deo su nase svakodnevnosti!
To bi moglo biti tacno. Uostalom, postoje i verodostojni izvestaji i dokumenti. Postoje epizode koje nisu izmisljene i koje je tesko demantiovati. Uostalom, evo sta je doziveo japanski pilot Jokomo Shiu...

Tog dana Shiu je iz Baze poleteo u 20,18 sati. Vec nakon petnaestak minuta ispod sebe je vidio nesto neverovatno - poput kakvog prividenja - otvorilo se more! Fantasticni prizor pratile su eksplozije, a onda se iz morske pene vinulo nesto sto je bilo nalik izduzenom srebrnom disku. Jokomo je mehanicki ukljucio radio i obavestio Bazu:
- Nalazim se iznad Oshime… Ispod mene leti nesto nalik letecem disku... Izronio je iz mora... sta da radim? Prijem...
- Prati ga! – dobio je odgovor.
Jokomo je okrenuo aparat udesno i nasao se iza misteriozne letelice. Bio joj je “u repu” i pratio ju je prema otvorenoj pucini. Istovremeno je obavestavao Bazu o svemu sto se desavalo ispred njega.
- Letelica menja boju. Postaje purpurnocrvena… Sada je narandzasta… Povecava brzinu… Nisam u stanju vise da je pratim… BezI mi… Nestaje… sta da radim?!…

Otvoriti tajne dosijee
Letelica je zaista nestala, a Baza je pozvala Jokoma da se vrati. Okrenuo je aparata, ali te noci za njega nisu prestala uzbudenja. Kada se ponovo nasao u blizini Oshime, pogledao je mesto odakle se u nebo vinula misteriozna letelica. I ponovo se zapanjio: na dnu mora, nesto je gorelo!
Svuda unaokolo dokle je sezao pilotov pogled pruzao se fantastican prizor: more se presijavalo u raznim nijansama narandzaste boje! Nesto slicno Jokomo Shio nikada u zivotu nije imao priliku da vidi.
Neverovatni dogadaji registrovani su poslednjih godina na razlicitim pomorskim meridijanima, a saradnik moskovskog nedeljnika “Aganjok” Alexsandar Nikonov s pravom smatra “da je, konacno, krajnje vreme da otvorimo tajne dosijee i da priznamo da postoje misterije koje nismo u stanju racionalno da resimo” i dodaje da ruska nuklearna podmornica “Kursk” nije jedina zrtva neidentifikovanih podvodnih plovila, podsecajuci citaoce da je na jednako misteriozan nacin nestala i americka atomska podmornica "Tresche ("Lisica")…
Poslednja poruka sa nekadasnjeg ponosa americke ratne mornarice bila je krajnje uznemirujuca:
"...Nalazimo se na planiranoj dubini... Svuda unaokolo vlada besprekoran mir. Plovimo napred... Uskoro cemo biti na... Ali, kakva je ovo buka?!... Primecujemo svetla... Ali, zar je to moguce?!... Na ovim dubinama... Auuu, gotovi smo!... Togo..."
I to je bilo sve!
Kakva je to svetla primijetio zapovednik podmornice na dubinama kojima je plovila "Tresche"? Otkud toliko cudenje u njegovom glasu i zasto do kraja nije izgovorio poslednju recenicu?!
Odgovor na ova pitanja odnio je sa sobom - u smrt i nistavilo!

Ukleta podmornica
Desilo se to 9. aprila 1963 godine u vodama Atlantika, sasvim blizu zlokobnog Bermudskog trougla. I jos nesto: americka atomska podmornica, koja je ime dobila zbog uverenja njenih konstruktora i graditelja da je neunistiva i da se moze izvuci iz najneugodnijih situacija, u trenutku nestanka bila je u pratnji dva americka vojna broda. No, to joj nije pomoglo. Jednostavno je nestala!
Ali, time se ne zavrsava prica o lukavoj "Lisici". Nekoliko dana nakon katastrofe, utvrdeno je da se njeni ostaci, navodno, nalaze na 3000 metara dubine, a cetiri godine kasnije, u leto 1967. godine, dogodilo se nesto sto je do kraja zbunilo americke pomorske eksperte.
Za vreme krstarenja luksuznom jahtom iznad podrucja gde je nestala "Lisica", jedna americka porodica, na povrsini uzburkanog mora, najednom je ugledala potonulu americku atomsku podmornicu. sta vise, poceli su da pozivaju, ali kada im niko nije odgovorio, priblizili su se jos blize. Tek tada su na boku podmornice procitali ime "Tresche"!
I ne samo to: primetili su duz vodene linije i jednu dugu pukotinu, koja uopste nije smetala podmornici da se odrzava na povrsini i - plovi!
Dve godine kasnije Amerikanci su pretrpeli jos jedan gubitak. U vodama oko Azorskih otoka netragom je nestala nuklearna podmornica "skorpion"!
sta se dogodilo?
Nakon jednomesecnih pomorskih vojnih vezbi u sastavu seste flote u Mediteranu, tog 21. maja 1969. godine, americka je podmornica uspostavila vezu sa svojom bazom u Norfolku. U kratkom razgovoru, komandant "skorpiona", iskusni pomorac Fresis A. Slajteri, raportirao je da plovidba tece u najboljem redu, da je posada u odlicnoj formi i da svi jedva cekaju da se vrate, kako bi se sreli sa svojim porodicama. I to je bilo sve!
"skorpion" se nikada vise nije oglasio, a opsezna potraga za njim bila je uzaludna. Tek. pet meseci kasnije, 29. oktobra 1969. godine, njeno nepomicno "telo" otkriveno je na dnu Atlantika, ali nikada nije ustanovljeno sta je bio istinski uzrok njenog zagonetnog potonuca!

Iza polarne kape
Mnogi istrazivaci i iskusni pomorci s pravom smatraju da je Bermudski trougao nesumnjivo slozena i viseslojna misterija. Ona u sebi krije brojne nedoumice, sumnje i pretpostavke, koje su podjednako zanimljive, zbunjujuce i zagonetne - od verovanja da se u morskim dubinama kriju ostaci legendarne civilizacije Atlantide do pretpostavke da su upravo na tom mestu, na morskom dnu izmedu Floride, Bahama i Puerto Ricoa, svoju tajnu podmorsku bazu smestili neznani gosti iz kosmosa, koji otimajuci avione i brodove i kidnapujuci pilote i pomorce za svoje tajanstvene eksperimente kontrolisu naucne domete Zemljana.
Svedocanstva o nepoznatim plovecim objektima i neidetifikovanim letelicama koje vrsljaju morskim dubinama neretko su tema i ozbiljnih naucnih skupova. U svojoj knjizi "Tajanstveno more" svojevremeno je detaljno opisano vise zagonetnih epizoda i svedocanstava, koje navode autori kojima se moze verovati, najcesce iskusni pomorci, okeanografi, piloti, ribari, pa cak i pomorski eksperti.
No, kako je vreme prolazilo,  sve vise su se umnozavali slucajevi na koje suvremena nauka nije znala odgovore i koje je zbog svoje enigmaticnosti smestala u otvoreni Dosje X.

 

 

meni