Make your own free website on Tripod.com

TESA031

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

JESMO LI SAMI U SVEMIRU?

 

U našem Mlečnu putu je oko sto milijardi zvezda, a u svemiru je oko hiljadu milijardi galaksija poput Mlečnog puta. Verujemo da više od polovine svih zvezda ima jednu ili više planeta koje oko njih kruže. Pretpostavimo li da je na svakoj hiljaditoj planeti, zbog odgovarajuće veličine i odgovarajuće udaljenosti od središnje zvezde, prilike kao na našoj Zemlji, omogućavaju nastanak života, dobijamo brojku od gotovo stotinu milijardi planeta u svemiru gde je bar teoretski, mogao nastati zivot. Prema tom proračunu, u našoj bi galaksiji moglo postojati 100 miliona planeta na kojima se mogao razviti život nalik na život na Zemlji. Nijedna od planeta našeg Sunca, osim Zemlje, ne daje mogućnosti za razvoj viših oblika života. Na udaljenosti od 10 svetlosnih godina od našeg Sunčevog sistema je oko 20 zvezda, na udaljenosti od 100 svetlosnih godina 10000 zvezda, a na udaljenosti od 1000 svetlosnih godina nekoliko miliona zvezda.

Veličina naše galaksije je 80000 svetlosnih godina, a udaljenost do nama najbliže galaksije, spiralne maglice M31 u sazvežju Andromeda, oko 2,5 miliona svetlosnih godina. Smemo pretpostaviti da je u krugu od 1000 svetelosnih godina nekoliko hiljada planeta sa takvim uslovima u kojima bi se mogli razviti viši oblici života; no udaljenost do najbliže takve planete trebalo bi da iznosi najmanje 100 svetlosnih godina.

Međutim, nije isključeno da povoljni uslovi postoje i na bližim planetama. Da li su se na drugim, planetama zaista razvili viši oblici života? To još ne znamo. Što više se bavimo istraživanjem života na Zemlji i što dublje prodiremo u veze i funkcije živih bića to više smo skloni da postavimo empirijsko pravilo koje bi glasilo: kada se ispune uslovi za nastanak i razvoj živih organizama, onda se takvi organizmi i razviju.

Zemlja postoji kao nebesko telo četiri do pet milijardi godina. Pre dve-tri milijarde godina počele su se verovatno stvarati prve »žive« belančevinaste molekule; prvi su primitivni organizmi nastali  pre milijardu-dve godina. Najstariji su fosili algi i drugih niskih oblika života stari 600 do 800 miliona godina. Prvi su se sisari pojavili pre 150 miliona godina. Ljudska praistorija je počela po svojoj prilici pre nekoliko miliona godina. Doba homo sapiensa poćinje tek pre 50000 godina, a najmlađa i najuticajnija vrsta homo technicust pocela je tek pre 200 godina odlučno menjati svoju okolinu i život.

U poslednjih je sto godina čovek dospeo do svih delova svoje planete, a u poslednjih je četrdeset  godina počeo napuštati Zemlju i putovati do najbližeg nebeskog tela.

Teorija o poreklu opisuje kako su nasledne mutacije i borba za opstanak delovale na stvaranje novih osobina i nastanak novih vrsta.  Ako postoji život na drugim planetama, da li i on počiva uglavnom na vezama C, H  i 0, odnosno na: ugljeniku, vodoniku i kiseoniku? Jesu li sunčani zraci primaran izvor energije, a oksidacija H i C izvor sekundarne energije za održavanje života i obavljanje njegovih funkcija? Je li spajanje O2 i C u CO2 i cepanje CO2 na njegove elemente, temelj izmene stvari i u vanzemaljskim oblicima života? Da li je voda i za njih tako bitna kao na Zemlji?

Ne znamo to; ipak, na temelju spoznanja o životu na Zemlji možemo postaviti nekoliko pretpostavki o mogućem životu na drugim planetama. Kakva je i kolika mogućnost poseta nekih nepoznatih razumnih bića s gledišta naše današnje zemaljske astronauke? Izvodljivost međuplanetarnih letova možemo se, nakon "uspešnih" letova »Apolla« do Meseca smatrati načelno dokaznim. Može se očekivati da će  svemirske letelice s ljudskom posadom obavljati izviđačke letove u dalekim područjima našeg planetarnog sistema. Da bi se te svemirske letelice mogle kretati, primenjivaće i se hemijski, nuklearni i električni uređaji.

Let do nama najbiže zvezde, Alfa Centaurija, praktično nije izvodljiv pomoću tih pogonskih uredaja. Čak i kad bi se rešile teškoće što ih nameću ogromne dimenzije i pitanje izdržljivosti tih uredaja, ipak ostaje granica koju određuje normalna dužina Ijudskog života. Let do Alfa Centaurija i natrag, čak i ako bi letelica imala vrlo usavršene nuklearno-električne pogonske uređaje, i kada bismo raspolagali fuzionim raketnim motorima, koji energiju što nastaje pri spajanju vodonikovih jezgara pretvaraju u potisak, i kad bi se fuziona energija mogla pretvarati u potisnu snagu bez ikakvih gubitaka, trajao bi oko 600 godina; udaljenost te zvezde od našeg Sunčevog sistema iznosi 4,3 svetlosne godine..

Jesmo li sami u svemiru !?

 

 

 

meni

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  forum